Srpski kao nematernji jezik i smetnje u razvoju

Kako unaprediti komunikaciju učenika sa smetnjama u razvoju kojima srpski nije maternji jezik?

A young girl in a ballet outfit smiles and waves at a tablet, interacting with a bilingual communicator on a blue mat.

Deca kojima maternji jezik nije srpski, a pohađaju nastavu na srpskom jeziku, suočavaju se sa jedinstvenim izazovima u komunikaciji. Usvajanje srpskog jezika kao nematernjeg, može biti kompleksno, a smetnje u razvoju mogu otežati izražavanje i razumevanje. U tom kontekstu, komunikacioni uređaji predstavljaju dragocen alat koji otvara vrata komunikacije i omogućava ovoj deci da ostvare svoj puni potencijal.

Komunikacioni uređaji za decu

Komunikacioni uređaji, bilo da su jednostavne table sa slikama ili moderne elektronske sprave, prilagođavaju se potrebama svakog deteta. Oni nude vizuelnu i zvučnu podršku, pomažući deci da izraze svoje želje, potrebe i misli na oba jezika.

Istraživanja su pokazala da korišćenje ovih uređaja može poboljšati komunikacione veštine kod dece sa razvojnim teškoćama, uključujući i one koja uče drugi jezik u školi. (Light, 1988; Beukelman & Mirenda, 2013).

U školi imamo učenike čiji je maternji jezik ruski, što stvara jedinstvenu jezičku atmosferu. Učenici sa sobom donose ne samo jezik, već i deo svoje kulture. Iako su srpski i ruski u istoj jezičkoj grupi, razlike su prilično velike i mogu se pokazati na razne načine.

Oba jezika koriste ćirilicu, ali se ona razlikuje - ruski ima neka dodatna slova, pravila pisanja su takođe drugačija.

Pored toga, gramatičke strukture i pravila rečenica su različita, što može biti izazovno za učenike koji uče srpski. Razumevanje ovih razlika olakšava učenje jezika i pomaže u izgradnji međusobnog razumevanja među učenicima iz različitih jezičkih i kulturnih sredina.

Primer dvojezičnog komunikatora

Zašto su komunikacioni uređaji dobre alatke:

• Podstiču jezički razvoj: Uređaji pomažu deci da usvoje i unaprede srpski jezik, a pritom ne zapostavljaju svoj maternji. Ovo je posebno važno za mališane koji idu u školu na jeziku koji nije njihov maternji jezik (Genesee, 2015).

• Poboljšavaju komunikaciju: Komunikacioni uređaji olakšavaju komunikaciju sa porodicom, prijateljima i stručnjacima, smanjujuči frustracije. Svi će se bolje razumeti, a to znači i srećniji život za decu (Schlosser & Wendt, 2008).

• Razvijaju samopouzdanje: Kada deca uspevaju da se izraze, njihovo samopouzdanje raste. Osećaju se prihvaćeno i sigurno, što je ključno za njihovo emocionalno blagostanje (Brady et al., 2016).

• Prilagođeni su svima: Personalizovani komunikacioni uređaji znače da se može pronaći najadekvatniji. Svako dete je jedinstveno, kao i njihovi alati za komunikaciju!

Učenici, naravno, preferiraju maternji jezik. Ovo je očekivano zbog emocionalne povezanosti koju imaju sa svojim jezikom i kulturom. Maternji jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i identitet i način izražavanja misli i osećanja. Kada učenici govore maternjim jezikom, često se osećaju sigurnije i slobodnije da izraze svoje ideje i postavljaju pitanja. Ovo je izraženo u situacijama kada se radi o složenim ili ličnim temama, gde je potrebno dublje razumevanje i empatiju.

Upotreba bilingvalnog komunikacionog uređaja donosi brojne i važne prednosti. Dvojezična komunikacija olakšava interakciju između učenika i nastavnika, omogućavajući nastavnicima da bolje razumeju šta dete želi, kako se oseća i koje su mu potrebe. U situacijama kada učenici imaju teškoće u izražavanju, poznavanje maternjeg jezika može poslužiti kao most u jasnijem i preciznijem izražavanju.

Par saveta za upotrebu:

• Uključite dete u izbor i prilagođavanje uređaja: Dete treba da bude aktivno uključeno u proces odabira i prilagođavanja uređaja, kako bi se osiguralo da je uređaj prilagođen njegovim potrebama i preferencijama.

• Koristite uređaj u svakodnevnim situacijama: Komunikacioni uređaj treba koristiti u različitim svakodnevnim situacijama, kako bi se dete podstaklo da ga koristi u prirodnom kontekstu.

• Budite strpljivi i podstičite dete na korišćenje uređaja: Učenje korišćenja komunikacionog uređaja zahteva vreme i strpljenje. Važno je pružiti detetu podršku i ohrabrenje.

• Sarađujte sa stručnjacima (logopedima, defektolozima): Stručnjaci mogu pružiti dragocene savete i podršku u odabiru, prilagođavanju i korišćenju komunikacionog uređaja.

• 🌍 Raznolikost jezika: Istraživanje različitih jezika može biti zanimljivo i uzbudljivo!

• 🗣️ Interaktivne igre: Organizujte igre koje koriste reči iz različitih jezika kako bi deca učila kroz igru!

• 🎶 Pesme i pesmice: Pevanje pesama na raznim jezicima može pomoći deci da se povežu i zavole jezik!

• 📚 Priče iz celog sveta: Delite priče i legende iz raznih kultura kako bi deca razvila razumevanje i empatiju!

• 🤝 Uključivanje zajednice: Pozovite roditelje i članove zajednice da podele svoje jezike i kulture sa decom!

Uloga komunikacionih uređaja

Komunikacioni uređaji su odličan alat koji pomaže deci kojoj srpski nije maternji jezik, a koja idu u školu gde se govori srpski. Kada se koriste na pravi način i uz dobru podršku, ovi uređaji mogu značajno da poboljšaju kvalitet života te dece. Oni im omogućavaju uključivanje u školski i društveni život, što je jako važno za njihov razvoj.

• Povezivanje s vršnjacima: Ovi uređaji olakšavaju komunikaciju sa drugom decom, što pomaže u razvijanju drugarstva.

• Učenje jezika: Deca mogu brže učiti srpski jezik kroz interakciju i korišćenje tehnologije.

• Samopouzdanje: Kada mogu da se izraze, deca se osećaju sigurnije i spremnije da učestvuju u aktivnostima.

Reference:

• American Speech-Language-Hearing Association (ASHA). (2016). Augmentative and alternative communication (AAC).

• Beukelman, D. R., & Mirenda, P. (2013). Augmentative & alternative communication: Supporting children and adults with complex communication needs. Paul H Brookes Publishing.   

• Brady, N. C., Thiemann-Bourque, K., Fleming, K., & Msall, M. (2016). Effects of peer-mediated interventions on the social communication of children with autism spectrum disorder: A meta-analysis. Journal of autism and developmental disorders, 46(3), 709-725.

• Genesee, F. (2015). Early childhood bilingualism: Perils and possibilities. Multilingual Matters.

• Light, J. (1988). Interaction involving individuals using augmentative and alternative communication systems: State of the art and future directions. AAC: Augmentative and Alternative Communication, 4(2), 66-82.   

• Schlosser, R. W., & Wendt, O. (2008). Effects of augmentative and alternative communication intervention on speech production in children with autism spectrum disorders: A review of the literature. American Journal of Speech-Language Pathology, 17(3), 212-230.   

 Sources and related content