Kada kažemo neverbalno dete, to ne znači da dete nema unutrašnji govor ili misli koje želi da izrazi. Deca koja ne govore ili otežano govore imaju šta da nam saopšte. Problem nastaje kada ne razumemo signale koje nam šalju, pogotovo ako ih interpretiramo pogrešno.
Posmatrati kako dete ostvaruje svoju komunikaciju sa svetom igra ključnu ulogu u razumevanju njihovih potreba, sposobnosti i budućih načina komunikacije. Veoma je važno razumeti neverbalne signale i gestove jer uspostavljanje efikasne komunikacije i pružanje podrške je preduslov njihovog budućeg razvoja.
Neka deca koriste telo kao medij - pa nas vuku za ruku, pokazuju prstom. Neka druga deca će vokalizovati, nekad prilično glasno.
Važne osobe u komunikaciji - komunikacioni partneri
Svaka porodica ima svoju komunikaciju i nesumnjivo je da roditelji i bliske osobe mogu da naslute šta dete želi da im poruči. Medjutim, kada se deca nadju u nepoznatoj sredini, medju osobama koji ih ne poznaju - to može stvoriti niz problema proisteklih iz nemogućnosti da im objasne potrebe ili želje, što neminovno vodi u frustraciju.
Zato je važno posmatrati kako deca ostvaruju svoju neverbalnu komunikaciju sa drugima koje zovemo komunikacionim partnerima - bilo da su oni druga deca, osoblje u školi, komšije ili nepoznati u prodavnici ili parku. Naravno, postoji i glavni partner - obično je to osoba koja najbolje razume dete što su najčešće roditelji.
Posmatranje gestova, facijalnih izraza, položaja tela, intonacije glasa i drugih neverbalnih znakova pomaže nam da bolje razumemo potrebe, želje ali i emotivna stanja. Ovo se postiže kroz pažljivo praćenje i interpretaciju neverbalnih signala, stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja, kao i uspostavljanje jasnih i jednostavnih načina komunikacije.
Kako se sve može komunicirati?
Iako su neverbalni učenici ograničeni u verbalnoj komunikaciji, postoji niz načina kroz koje mogu efikasno komunicirati. Osim gestova i facijalnih izraza, učenici mogu koristiti simbole, vizuelna pomagala ili komunikacione uređaje.
Opservacija dečijeg ponašanja i rekcija je ključnan deo jer dete koristi najefikasnije ponašanje - ono koje najbrže dovodi do cilja.
Nekada ovi načini nisu društveno poželjni te ih je potrebno modelirati. Od toga će zavisiti buduće metode rada, obuke, prilagođavanja- sve to kako bi se odgovorilo na njihove individualne potrebe.
Opservacija je samo prvi korak
Uz popunjen upitnik kroz koji komunikacioni partneti daju bliže informacije može se steći uvid u komunikacionu strategiju koje dete najčešće koristi. Iza toga sledi dijagnostika koja će nam detaljno izložiti komunikacioni model učenika. Obe faze su važne jer iz njih proističe strategija rada sa detetom i plan obuke. Specifični neverbalni obrasci i signali nam pružaju važne informacije za procenu nivoa kognitivnih funkcija kao i za postavljanje ciljeva obuke.
Ne manje važno, opservacija može identifikovati potencijalne probleme ili prepreke u komunikaciji i ponašanju. Ovo jevažno za unapređenje komunikacionih veština ali pre svega, daće nam dragocen uvid u svet deteta koje je pred nama.
Comments